Rođena dvehiljadite

Boris i Mila Stajkovac
5. oktobar 2010.

„Čitava decenija. Trenutno nečiji život. Na primer, moje ćerke Mile. Rodila se te dvehiljadite, u proleće. A tog petog oktobra, čuvala ju je baka. Dok je gorela skupština, ona je spavala i ništa nije znala. Nismo ni mi. I časkom prolete tih deset godina! Mila ni danas ne zna ništa u vezi sa politikom, ali zna da „izgugla“ informacije, da „dounloaduje“ slike sa interneta. Ona ima divan osmeh, ima pasoš, uči dva jezika, prvak je Beograda u jahanju i slika. Mila voli svoju Srbiju, svoje drugarice, kučiće… Zna ona gde je skupština, ali više voli Taš, Kalemegdan, Knez. Zna ko je naš predsednik, da je Kosovo naše i ne voli Farme i lošu miziku. I iznad svega, voli svoj Beograd. Zar vam se ne čini da neke nove generacije hodaju ovim gradom, da se u tih deset godina nešto desilo, nešto dobro?

Ono što mislim je da se sigurno nećemo više viđati na trgovima i mitinzima, niti na tribinama. Možda pre na pijaci, u nekoj dobroj kafani , godišnjici mature, pozorišnoj premijeri… Ma bilo gde, tamo gde život igra glavnu ulogu, a politika samo epizodnu.

Trudite se da pamtite prošlost ne osvrćući se, posmatrajte je kroz vašu decu koja rastu. Zahvaljujući Mili, video sam Srbiju u koloru. Rat, nemaština, sreća i strahovi su postali šareni, a politički lideri su dobili upotrebnu vrednosti.“

Dr. Boris Stajkovac