Nordijski kuvar

23. jun 2006.

U organizaciji Fondacije Balkankult i O3ONE-a u petak, 23. juna u 13h, održaće se

Društveno odgovorne korporacije u Nordijsko-balkanskog kulturnoj saradnji / ulaganje u kulturu unapređuje imidz i poslovanje i predstavljanje knjige :

Kultura kuhinje nordijskih drzava – Kuvar (izdavači Balkankult fondacija i Orange studio)
Program ce se, uz degustacija nordijskih kulinarskih specijaliteta, održti u O3one-u, Andricev Venac 12.

Na prezentaciji ce govoriti:

– Nebojsa Babić, fotograf, osnivač Studija Orange i projekta O3one
– Marianne Moller, viši savetnik, Nordijski savet ministara (Nordijsko-balkanska kulturna saradnja kao primer dobre prakse)
– Ana Krstić, projekt menadžer, Balkankult Fondacija (Strateško partnerstvo / primer kompanija ACTAVIS i Zdravlje Actavis)
– Dimitrije Vujadinović, predsednik, Balkankult Fondacija (Kultura kuhinje nordijskih država – Kuvar)

O kuvaru / iz predgovora knjige:

Knjiga ”Kultura kuhinje nordijskih država – Kuvar” je nesvakidašnji meni o kulturi kuhinje naroda jednog regiona, koji imaju mnogo toga zajedničkog, ali, istovremeno, i posebnog. Ovo štivo nije samo praktičan kuvar, već i mnogo više od toga!

To je uzbudljiva priči o prirodi, običajima i uopšte o životu na severu Evrope. Iz ove knjige možemo saznati kako su narodi severa strpljivo oblikovali u vremenu svoju kulturu (kuhinje) stalno prihvatajući, ali i utičući, na promene: prirodnog okruženja, novih iskustava, socijalnog statusa porodice i pojedinca u porodici, svetog i profanog, stanja zdravlja i bolesti, shvatanja muževnosti i ženstvenosti, mena u životnom dobu – detinjstvu i zrelosti.

Kultura kuhinje je dinamička čovekova aktivnost koja se i danas menja u zavisnosti od društvenih i saznajnih procesa u poljoprivredi, dijetici, medicini, prehrambenoj industriji, kao i u kontaktima sa drugim narodima i njihovim kulinarskim specijalitetima.

Sva društva imaju pravila o tome šta se jede, kako se priprema i servira i kako se jede. Ali, kuhinja nije samo običan sadržaj kolektivnog identiteta, ona je njegov i ponos! Zato obedovanje sadrži društvenu – moralnu i simboličku stranu, bilo da se “jede da bi se živelo”, ili “da se živi da bi se jelo” (Sokrat).

Čak i najdivnije jelo gubi ukus kada se jede u samoći. Obedovanje je način komunikacije. Oni koji dele obed dele i doživljaj. To je jedinstvena prilika za jačanje postojećih i utvrđivanje novih veza među ljudima.

O svemu ovome, na jedan renesansni i praktičan način, pišu autori ove knjige.

Kultura kuhinje u nordijskim zemljama podučava nas i koliko su narodi koji dele istorijski i geografski celovit prostor upućeni na zajednički život i koje sve koristi mogu imati od regionalne saradnje.