Biorazgradivost misli

Tijana Luković
7 - 18. jun 2011. > Otvaranje u 19h

Tijana

Istražujući reakcije čoveka na životni prostor današnjice uviđamo da čovek unapređujući sebe kao društveno i stvaralačko biće, istovremeno ugrožava prirodu, prostor u kom i sam finkcionise u zavisnosti i međusobnoj povezanosti sa drugim vrstama koje čine jedan živi sistem ove planete. Protivreakcija na degradaciju životne sredine i isticanje ekološkog problema današnjice je poruka koja ne sme biti zanemarena, koju je neophodno shvatiti i primeniti. Narušavanje prostora, svesnim i nesvesnim delovanjem svakodnevno ga sve više deli na prostore u kojima još uvek može da  se diše i na one u kojima ne.

Nepoštovanje pravila koje nam direktno nameću lekcije iz ekoloogije dovodi do efekata koji su često nepopravljivi, a njihovo širenje se više ne može zaustaviti. „Izumiranje“ i „ugroženost“  postaju ključni i osnovni pojmovi opisivanja situacije u kome se našao svet biljaka i životinja. Današnji stil života je postao glavni proizvođač toksičnih hemikalija koje štetno deluju ne samo na živi svet okoline nego i na čoveka nesvesnog činjenice da upravo male stvari u navikama ljudi mogu promeniti tok stvaranja sveta u kome nema mesta za život, sveta u kome je čovek takođe jedna od endemičnih vrsta, čiji je opstanak ozbiljno doveden u pitanje.

Implementiranim simbolima virtuelnog sveta koje nam nudi inernet ukazuje se na imaginarno funkcionisanje današnjeg čoveka u svetu „virtuelne“ hrane, instant prirode i lažne udobnosti sveta u kome hara ekološki „grip“. Peovladavajućom belinom, tekstualnim porukama i elementima virtuelnog i živog sveta stvara se predstava „novog“ sveta potpuno nezavisnog  u svom neobičnom i nemogućem načinu opstanka.