Skriveni kodovi

Miodrag Krkobabić
13 - 24. septembar 2011. > otvaranje u 19h

krkobabic-srp

Generalno, svi moji radovi istražuju stanje svesti današnjeg društva, preispitivanjem socioloških, političkih i ekonomskih uticaja savremenog društva na čoveka kroz kritičko sagledavanje načina na koji marketing i politika iskrivljuju našu percepciju i stavove.

Projekat SKRIVENI KODOVI istražuje kodove ponašanja koji jednu osobu, grupu ili zajednicu čine drugačijom, pa čak, u nekim slučajevima, i neprihvatljivom široj, dominantnoj zajednici. Ti kodovi su najčešće nevidljivi jer pripadaju zatvorenim zajednicama ili (samo)izolovanim pojedincima i zato uglavnom bivaju pogrešno shvaćeni ili interpretirani od strane šire društvene zajednice.

Video materijal za ovaj projekat nastaje kroz ekstenzivno istraživanje marginalizovanih pojedinaca i grupa na mestima njihovog okupljanja, gde nestaje (ne)svesno potiskivanje tih prikrivenih kodova ponašanja. Kroz širok spektar zajedničkih imenitelja kao što su ilegalna imigracija praćena gubitkom prvobitnog konteksta, problemom dvostrukog identiteta i paralelnih, neformalnih ekonomija zatvorenih grupa, fokus stavljam na pojedince koji, ne svojom voljom, postaju deo tih procesa. Korišćenjem dokumentarističkih sredstava marginalne društvene subjekte dovodim u javno polje u pokušaju da dokumentujem “nevidljivi” deo vremena savremene istorije unifikovane EU, gde je ogroman broj ljudi bukvalno isključen iz normalnih tokova i odbačen.

FEIERABEND (2004-2011) je nemačka složenica koja označava deo dana posle napornog rada, što se kroz pesmu Beatles-a “A hard day’s night”, pojavljuje kao intro-motiv u ovoj video instalaciji.

Mali nastojnički stan u centru Beča je mesto okupljanja grupe gastarbajtera. Mise en scène tog malog, toplog mesta sa zidovima prekrivenim raznim ikonama, što bi trebalo da ukazuje na duboku religioznost korisnika tog prostora, već na prvi pogled uvodi posmatrača u stanje dileme. Međusobno utvrđen raspored lica i stvari na “pozornici” priprema teren za dvostruki obrt. Ikone tu očigledno ne služe u religiozne svrhe jer nisu jednobrazne. One služe kao table sa rasporedima, porukama i raznim “poslovnim” kontaktima i adresama. Ali, ovde se ne radi samo o grupi ex-YU gastarbajtera, već su glavni korisnici tog prostora žene tj. gastarbajterke. Dakle, u ovom slučaju se ne radi samo o marginalizovanoj grupi gastarbajtera već se radi i o marginalizovanoj grupi žena u okviru inače marginalizovane grupe koju predstavljaju gastarbajteri. U nastavku postaje jasno da se radnja dešava upravo na Dan žena jer su se gastarbajterke okupile sa namerom da proslave 8. mart u “poznatoj” bečkoj diskoteci XXL. U opuštenoj atmosferi pripreme za proslavu, svaka od njih posmatrača upoznaje sa svojom teškom životnom pričom koja stoji iza odluke da se ostavi sve i ode u “beli svet”. Ne smeta im kamera. Ne kriju ništa i ne stide se da u formi grube šale i humora na sopstveni račun iznesu i najteže životne priče, promašaje, gubitke…

Miodrag Krkobabić