Spazio Per L’Arte

Dragan Zdravković
5 - 10. decembar 2005.


Umetnost se nalazi u stalnom i neizbežnom procesu zatvaranja u institucionalne okvire, pravce, trendove i brendove, postaje ilustracija teorijskih postulata, sredstvo kulturne politike, deo industrije kulture, pa i industrije zabave, ili se prosto svodi na individualni hobi onih koji je proizvode. U doba kojim su dominirali postulati avangarde i radikalnog modernizma postojala je makar neka vera u negatorski potencijal koji umetnik sobom nosi i svojim radovima realizuje, ali je ona davno već proglašena naivnom, dok je sistem umetnosti odneo trijumfalnu pobedu nad individualnim stavom i kolektivnom utopijom.Gde tu onda postoji prostor za ličnu i autonomnu umetničku intervenciju? Odgovor je, na žalost: nigde. On se ne može naći kao nešto pozitivno dato, i potom samo iskoristiti; taj prostor mora uvek nanovo da se otvara i inicira, ali ne više herojskim činovima negiranja celokupne postojeće tradicije, kao što je to bio slučaj sa praksama istorijskih avangardi, već gestovima ustanovljenja nestabilnih i kratkotrajnih privremenih autonomnih zona, koje izmiču logici sistema, ili je pervertiraju. Rad Dragana Zdravkovića u kontekstu 51. Venecijanskog Bijenala, izveden je kao svojevrsna materijalizacija stava po tom pitanju.

Dragan Zdravković je, naime, svojom akcijom čin izlaganja protumačio kao nešto krajnje performativno. Izlagač, koga on u akciji u kontekstu Bijenala personifikuje, nije pasivan učesnik revijalne manifestacije, već egzibicionista koji svoju potrebu za pokazivanjem, i to pokazivanjem ujedno prostora i objekta ličnih strasti, teži da podeli sa bilo kim ko se tu nađe kao slučajan prolaznik, sa nadom da to može biti upravo predmet njegove želje, sa nadom da se taj prolaznik tu nalazi upravo da bi se susreo sa prostorom za umetnost, a ne samo sa prostorom predstavljanja nacionalnih kulturnih politika i kustoskih praksi.

Dragan Zdravković nije bio oficijelni učesnik Bijenala, on nije izabran od nacionalnog selektora niti pozvan od strane glavnog kustosa ili organizatora nekog od brojnih pratećih manifestacija. On je nenajavljeno, na gerilski način, upao u vrlo gusto mapiranu teritoriju prezentacije i promocije oficijelnih umetničkih praksi i privremeno prisvojio onoliki njen deo koliki zaprema sopstvenim telom. ’Prostor za umetnost’, se u okviru te akcije pojavio u vidu natpisa na majici, pokazivanoj otvaranjem kaputa, koji parodira čin egzibiconizma i određuje umentost ne kao institucionalni proizvod već kao objekat prefinjenih strasti.