Moja Srbija

Jacqueline Haener
27 - 30. jun 2005.


Kad sam dosla u Srbiju, odmah sam osetila kao da sam kod kuce. Mislila sam tu da ostanem mesec do i sam ponela samo jedno koferce, ali od te moje namere nije ostalo nista. “Kvalitet zivota” je pitanje o kome se moze raspravljati.Iako u nekim zemljama mlad covek sa osamnaest godina moze da kupi automobil, da zivi u iznajmljenom stanu, iako se u drugim zemljama politicka stabilnost i “sigurnost” podrazumevaju, prava sreca i zadovoljstvo tu ostaju pod znakom pitanja. I pored toga sto su preziveli tragicne nedace, ljudi u Srbiji su uspeli da sacuvaju volju za zivotom i prirodnu dobrodusnost, koji se na drugim mestima ne mogu naci. Stnovnici Srbije su otvoreni i velikodusni, srdačni i puni paznje, a kad dođu nevolje, oni ih odbacuju od sebe glasnim smehom. I kad im se nebo sruzi na glavu, oni stoje uspravni, bez zlobe u srcu. Ovaj projekat je nastao iz moje zarke zelje da upoznam ovu zemlju. Isla sam u najzabačenije krajeve, seljani su me primali u kucu, a ja sam delila sa njima hleb i so, pomagala im da beru jagode i da muzu krave, naucila sam da govorim njihovim jezikom i pokusala a uđem u dusu onoga sto me ovde okruzuje. To moje iskustvo je nezaboravno. Kad se moj projekat upotpunio i uobličio, shvatila sam da preko njega ne zelim samo da zahvalim Srbiji za svu lepotu kojom me je zadojila, nega i da malčice otškrinem prozor, kroz koji ce ljudi videti kakva je ta zemlja ustvari.

Svet je odlucio da stavi Srbiji na crnu listu mucitelja i terorista. Bolje bi bilo medjutim da svet dodje ovde i da pogleda okolo. No to se svakako nece desiti pa sam ja resila da postupim obrnuto. Da Srbiju prikazem svetu.

J.H. 2005