Dnevnik faltanih slika

Velimir Ćurgus Kazimir
Od 4. do 17. decembra

unnamed-cov

unnamed

“Svet bi morao da raste sa našim sećanjem a ne da se sužava. Sećam se da sam, kao dete, pokušavao da ostanem budan što mogu duže i da uhvatim onaj trenutak kad iz budnog stanja zapadnem u san. Taj prelazak iz jednog u drugo stanje to je nešto što svako od nas traži u različim iskustvima. Pa i naš pokušaj da se setimo nekog davnog događaja, nekog lica ili situacije, predstavlja svojevrsno istraživanje trenutka kada smo nešto, u stvari, zaboravili.

Mi, međutim, zaboravljamo neprekidno. Pisanje, ili slikanje, dnevnika predstavlja potrebu koja se ne može jednostavno objasniti. Nije tu samo u pitanju spasavanje od zaborava već i neka vrsta prihvatanja prolaznosti kao normalne veze između pojavljivanja i nestajanja. Kad želimo da saznamo nešto više o nečijem životu i nečijoj sudbini u nama postoji ne samo radoznalost nego i snažna želja za poređenjem i pronalascima sličnosti. Kao da prepoznavanja sličnosti pomaže u tihim pripremama za putovanje u nepoznato.

Ovaj slikarski dnevnik nastajao je uporedo sa onim književnim . Iako se sve odvijalo u istoj glavi, očigledna je uloga, i takmičenje, između leve i desne hemisfere. Rođen sam kao mešavina – bacam i hvatam loptu levom rukom, pišem i slikam desnom. Kad inenzivno pišem, vrlo malo slikam. I obratno. Teme su, međutim, slične. To je svet sećanja: izgubljenih porodičnih fotografija, slatkih i zastrašujućih prizora, snova i dnevne rutine, mozaik nostalgije, melanholije i igre ironije. Ponekad sve ovo vidim kao jedan ogroman komplikovani rebus u kojem različita lica, oblici i predmeti imaju tajanstvenu ulogu: da svojom kombinatorikom ožive nešto što sam odavno izgubio. Ovde nema mesta za patetiku jer je patetika najveći neprijatelj sećanja. Kad slikate, ili pišete, dnevnik, nije vam toliko važno da nešto ne preskočite koliko da ne propustite dan koji se više nikada neće vratiti.

Ovaj slikarski dnevnik je rađen na posebno pripremljenom papiru tako da se ove slike mogu smatrati kao poseban oblik “faltanih” slika.”

Velimira Ćurgus Kazimir

“Dnevnik faltanih slika” predstavlja izbor radova na papiru Velimira Ćurgus Kazimira koji su nastali tokom 2014. godine. U pitanju je posebna tehnika “obrađivanja” papira na kojem se crta i slika (olovka, tuš i akrilik). Teme su raznovrsne upravo onako kako to diktira svakodnevni život u Ovome Ovde. Posebno mesto predstavlja pokušaj autora da rekonstruiše fotografije iz porodičnog albuma, grupne i pojedinačne portrete stvarnih i izmišljenih junaka. Ove slike, nesumnjivo, prate književni opus i dnevničke zabeleške koje su postavljene na autorom blogu http://www.kazimir.rs/

Velimir Ćurgus Kazimir (1948) autor je petnaestak knjiga (pesme, priče, eseji i romani). Njegovi eseji i tekstovi prevođeni su na nemački, engleski, francuski (knjiga priča), poljski, japanski… Prvu samostalnu izložbu radova na papiru imao je 1992. u Srećnoj galeriji SKC-a, a potom tri izložbe u Grafičkom kolektivu 1996, 2001. i 2008.

Veza između slikarstva i literature stalna su nit u radovima Velimira Ćurgus Kazimira.