Izložba-projekat VikLeka

Vik Godar i Aleksandar Mladenović Leka
Od 10. do 18. jula 2015 > Svečano otvaranje 10. juli u 20h

VicLeka

 

“VikLeka”

Ova izložba nije prvi Lekin angažman u vezi britanske pank muzike: 2012. ostvario je produkciju i izložbu dva ciklusa grafika velikog formata nadahnutih pesmama: Vik Godarovom Subway Sect-Nobody’s Scared i VD The Prefects-a. Najnoviji projekat koji proširuje ovaj postojeći kreativni dijalog. Još jednom, Leka koristi umetničku grafiku kako bi razvio interakciju izmedju reči i slike, pesme i vizije, ali ovaj put na izložbi koja je zavet (testament?) prjateljstva, utemeljenog na muzici, na šta nas upućuju spojena imena u nazivu projekta, VikLeka. U osnovi projekta je čvrsta, crna kutija i to kako ona služi za skladištenje ograničene serije ručno izvedenih grafika. Svaka kutija sadrži jedinstveni VikLeka set koji se sastoji iz dva dela: sa jedne strane, tu su faksimili Vik Godarovih originalnih pesama, i sa druge, grafike-odštampane slikovne predstave kao odgovor na svaku pojedinačnu pesmu koja je inspirisala Leku. Vik i Leka su izabrali pesme u skladu sa potencijalom istih da generišu vizuelni odgovor; rezultat toga je izbor koji povezuje skoro četrdeset godina Vikove muzičke karijere. Uvršćeni su rani Godarovi klasici kao što su Chain Smoking, Eastern Europeans i Empty Shell, kao i noviji hitovi iz 2010, Back in the Community, Music of a Werewolf i Somewhere in the World. Kako je kutija depo za grafike, u neku ruku VikLeka arhiva, ona takodje označava putovanje kroz vreme. Ovo osećanje proteklog vremena je uhvaćeno u Godarovim rukom pisanim tekstovima pesama i njihovim promenljivim tekstualnim formama, od prkosnog vapaja duše pank mladosti, u kojima su stihovi izrecitovani na stranici velikim slovima kao samopouzdani tokovi reči i rime (Nobody’s Scared; Back in the Community; Watching the Devil), do stranica koje su skice ili često nečitljive žvrljotine (Zero Tolerance, (Oh All Right), Go on Then). Tu su i odštampani tekstovi koji izgledaju kao improvizacije; oni su predstavljeni sa svojim greškama, precrtavanjima, kombinacijama strelica, zagrada, propustima; izgleadju baš kao originalne rukopisne stranice u trenutku nastanka pesme. Odštampani tekstovi dakle dokumentuju pesnikovu promenu raspoloženja i vraćaju nas u trenutak kreacije, u prošlo vreme kada su Vik Godarovi stihovi izvorno napisani. Jedna do druge, sa odštampanim stihovima kao proteklim vremenom, stoje odštampane slike kao sadašnje vreme, Lekine grafike. Raznovrsne, eklektične, eksplozivnih boja i subverzivnog teksta kada se oslobode iz duboke, crne kutije. Sadašnje vreme je vreme Lekine grafike: svako rešenje je potpuno novo; svako nudi savremeni vizuelni odgovor humoru i ironiji Godarovih ispisanih reči.

Često, vizuelno odgovara tekstualnom. Na primer, VikLeka kutija prijateljstva, naslovljena je istom, izgrebanom, neodlučnom prozom, stvarajući mimikriju neispolirang intimnog osećaja ličnog dnevnika. Unutar kutije, grafike čine celinu, a ne poglavlje. To su eklektični, hibridni radovi, ikonografski imitiraju srodne tehnike umetnosti panka: zavisnost od kolaža, novinske štampe i foto-montaže. Medjutim, ove slike je napravio majstor umetničke grafike, koji je tragao za slikovnim ekvivalentom Godarove muzičke alhemije. On je to postigao koristeći jedinstvenu mogućnost medija grafike da ukrade, patvori, poveže i spoji. Grafike su rezultat eksperimentalnih procesa zamaskiranih u obličju vrhunski izvedenih radova. Sito štampa, ofset litografija, bakropis, akvatinta, foto-polimerna duboka štampa i linorez su upotrebljeni zasebno, sukcesivno u nizu ili zajedno. Neke grafike koriste Godarove relikvije-strofe pesama, rukopis, novinske članke ili fotografije (Oh All Right); Back in the Community), na taj način funkcionišući u tandemu sa pratećim rukopisima pesama. Druge slike pletu mrežu širokog spektra vizuelnih i tekstualnih izvora: grafika za Born to be a Rebel, predstavlja dečaka kao super-heroja, istovremeno Betmena i Supermena ali je istovremeno zakomplikovana referencom na Petrusa Borela, preuzetog iz teksta pesme, mladog, opskurnog ali i notorno buntovnog malog romantičara devetnaestog veka. Često, jasno prepoznatljiva slika je preuzeta i prikrivena dodatnom semiotikom (Chain Smoking). Odnos izmedju grafike i pesme može da bude direktan i očigledan, podrazumevajuć ili zamagljen (Nobody’s Scared), nekada očigledan i sa kreativnom slobodom (Eastern Europeans). Leka ne upotrebljava u svim grafikama medjudejstvo izmedju reči i slike, pet grafika je potpuno vizuelno, dok su neke izvedene na slikarski način (Empty Shell).

Ovde se, plutajući u pod-strukturi grafika, javljaju dve značajne reference u odnosu na britansku umetnost: prva je, u inicijalnom obliku, Vilijam Hogart (1698-1763), britanski umetnik i grafičar čiji se čuveni radovi pojavljuju u serijama grafika u grupama od četiri, šest ili osam, a čije se priče direktno zasnivaju na londonskom marginalnom životu i njegovoj gruboj stvarnosti prostitucije, bede, pijanstva, pritvora i bolesti. Druga referenca je Dejvid Hokni (rodj. 1937), slikar, crtač, grafičar, scenograf i fotograf-Vilijam Hogart 21. veka. Ono što Hoknijevo eklektično delo doprinosi modelu serije preuzetom od Hogarta je zanimanje za muziku, najjasnije ispoljeno u njegovim čestim scenografskim rešenjima za balet i operu u kojima Hokni istražuje koncept sinestezije, u istraživanju u kome umetnik bira boje kao odgovor na pojedini zvuk, ili zato što one vizuelno stimulišu senzaciju koja odgovara senzaciji muzičkog zvuka. To interesovanje za sinesteziju ili kreativni eksperiment izmedju toga što čujemo i što vidimo leži u srcu projekta VikLeka . Kada se ta zanimanja povežu u inventivne kapacitete grafike, rezultat je razigrana, ironična i lucidna umetnost: veze izmedju teksta i slike bivaju razmršene, spone postaju bezbrojne. One mogu da budu iskovane kroz liniju ili formu, ili boju, kao citat: ton plave boje u Music of a Werewolf proganjajući označava bluz zvučnih tonova pesme.

Kate Grandjouan

“VICLEKA” ili POVRATAK ZVUČNOG U VIZUELNO

Vik Godar je vođa, pevač, gitarista, autor brojnih reinkarnacija grupe Subway Sect i, zvanično, poštar. Prvoborac punk pokreta, koga je Sid Višous naučio prva tri akorda, prevalio je dug muzički put preko džeza, svinga, Severnjačkog soula, latino zvuka, hip-hopa, britpopa sve do ritma i bliza. Godar je, valja reći pesmotvorac, od engleske klase prvog reda, sa toplinom u duši koja se odražava u pamtljivim melodijama i osobenoj poetici. Autor za poštovanje, treperive gitare, istančane socijalne svesti i intelektualne radoznalosti čiji stihovi i muzika vremenom dobijaju na težini i bogatstvu. Sve što je napravio, napravio je zahvaljujući sebi. Priznaće da je najbolja stvar koja mu se dogodila na početku karijere davni kompliment ”učitelja” Višousa na Radio One: Tri najbolja svetska benda su Abba, Ramones i Subway Sect.
Danas raznosi poštu po Londonu, sarađuje sa velikim piscem Irvinom Velšom i putuje svetom pokazujući na koje sve načine punk može stići u zrele godine.

Vik Godar (za razliku od Trulog, Poročnog i drugih) svoje umetničko je ime uzeo po Žan Lik Godaru. Nimalo čudno ako se ima u vidu da je znan kao poznavalac francuske literature 18. i 19. veka i filmskog novog talasa šezdesetih.
Upravo zato vredi reći neku o Furnijerovom romanu ”Veliki Mon”. Ta priča o izgubljenoj nevinosti i propuštenim prilikama u kojoj glavni lik provodi život pokušavajući da povratiti davno uhvaćene trenutke tokom posete tajanstvenom mestu. Čarolija, romantika, frustracije i zbunjenost karakterišu roman, koji je, zapravo, himna za otišle dane mladosti. Istorija grupe Sabway Sect je uporediva sa Furnierovim romanom. Priča o bendu je saga o gubitku mladalačke čarolije, priča o tome šta se sve moglo postići, samo da je shvaćeno kako je trebalo.
Fus nota: Tog ponedeljaka, 20 septembra 1976. na scenu Kluba 100 odmah posle Subway Sect izašla su još tri benda, Sex Pistols, Siouxsie and the Banshees i The Clash. Pisala se istorija. Mark Peri iz fanzina Sniffin’ Glue će u prikazu tog koncerta, inače prvog punk festivala, pohvaliti Subway Sect kao “prave punkere” : Subway Sect su prvi zaposeli pozornicu i odmah osvojili sav užas intelektualnog gađenja što ne umeju da sviraju. Na pozornici žvakali su žvake i tragali za slobodom. Četiri predstavljene pesme bile su super.

Ovaj tekst je o izložbi i samizdat projektu nekadašnjih punkera, paradoksalno neumornih sanjara sa udaljenih adresa. Poduvat VICLEKA, sinergija Vika Godara, londonskog pevača i autora, 39 godina nakon debija grupe Subway Sect na pank festivalu Malkolma Meklarena u srcu Londona, i Aleksandra Mladenovića Leke, profesora na Grafičkom odseku Beogradskog FLU, predstavlja više od kreativnog susreta. To je autentičan dijalog o punk rocku kao umetničkom pokretu nedovoljno cenjenom u svoje vreme, čija ostavština danas diljem sveta otvora brojna pitanja.
Krenulo je slučajno. Prepiska muzičara i pristalice prerasla je u saradnju. Godine 2006. Leka je izložio hibridne radove na platnima velikog formata sa portretima onih koje voli uvek i svuda da sluša. Između ostalih ”tragova detinjstva” našao se i Vikov lik. Kasnije su se preko neta bolje upoznali, a 2011. godine sreli u Beču. Leka je na svoj način uradio omot za kompilaciju ”Live + Rare, vol2”. Rad je u potpunosti odražavao Vikovu ideju o ”duhu izdanja”. Tako neobično poznanstvo dobija novu dimenziju.
Posle projekta “Rani pank i hibridna grafika” (2012, Beograd) kojim je Leka doktorirao, a za lajtmotiv uzeo pesmu grupe Subway Sect “Nobody’s Scared”, kroz izložene radove majstorski je predstavio dugodišnje traganje za vizuelnošću punk akorda u mogućoj višeznačnosti. Sada Leka ponovo uparuje korak sa Godarom dokazujući koliko su, zapravo, autentični pioniri vlasnici otvorenog duha. Vik je odavno preko drugih žanrova osvojio svoj autorski izraz, kao što je Leka, okrenut istraživanjima unutar početne skučene likovnosti punk pokreta, stigao do autentične vizuelizacije poezije i muzike ne gubeći društveni i vremenski kontekst.

VICLEKA je projekt od 12 izabranih Godarovih pesama na koje je Leka odgovorio grafikama. Vikovi rukom pisani tekstovi takođe su štampani i upakovani u posebnu drvenu kutiju sa 12 diptiha (tekst pesme/slika).
Tiraž je vrlo ograničen na 12 kutija, art boksova ( 6 žutih i 6 crnih). Sa svoje strane Godar dodaje prateće CD izdanje (Gnu Records), kompilaciju od 12 svojih pesama koje su inače inspiracija za Projekat u tiražu od 50 primeraka.

Prvobitni punk koncept podrazumevao je reakcionarnu uradi sam umetnost. Njena posebnost je ogledala u dizajnu da šokira, iznenadi i što više distancira od učtivosti koja je karakterisala početak sedamdesetih. Revolucionarnost tog pristupa i stila zivi i dalje na nekim nelogičnim mestima utičući na izgled, muziku, modu i stav.

Složićemo se, nevezano za ukus, da su brojni filozofski i nekoliko modernih umetničkih pravaca uticali i prethodili punku. Najviše je vidljiv anarhizam, posebno u samim počecima. Kritika kulture i strategije za revolucionarne akcije koje je pedesetih i kasnije nudio ”Situationist International” imali su ogroman uticaj na nosioce britanskog punk pokreta, pogotovo kreativce oko Sex Pistolsa. Nihilizam je takođe imao svoje prste u razvoju punk neopreznosti, kroz gnevne, čudne, a ponekad sumorne karaktere. Marksizam je, opet, punku predao nešto od svog revolucionarnog žara. Odnos između punk rocka i popularne muzike ima jasnu paralelu s dadaističkim nepoštovanjem projekata visoke umetnosti. Futurizam, okrenut brzini, konfliktnostima i sirovoj snazi obogatio je punk kulturu na više načina. Minimalizam je snabdeo punk jednostavnim, ogoljenim i jednostavnim stilom. Svoje izvore punk može naći i u pop artu. Endi Vorhol i njegova Fabrika odigrali su veliku rolu u postavljanju temelja za ono što će ubrzo postati njujorška punk scena. Pop art je, takođe, uticao na izgled vizualne umetnosti punka. Ne sme se zaboraviti ni kasniji upliv postmodernizma.

Za muzički i društveni pokret koji je režao u lice svakoj vrsti autoriteta i nije zazirao da pljuje po svojim pristalicama, punk nikad nije dovoljno pažljivo tretiran. Posle početnog talasa prepucavanja i divljenja nema puno novog i važnog da se kaže o muzici, odeći, medijskim skandalima i legendarnim nastupima, ali grafički izraz i likovni trag pokreta nikad nije dospeo u žižu stručne pažnje.
Punk “kao subkultura bazirana na muzici” a stvaran od klinaca iz radničke klase u potrazi za zabavom, koristio je mnoge subverzivne taktike koje su primenjivali pripadnici ranijih avangardnih pokreta: neobičnu modu; brisanje granice između umetnosti i svakodnevnog života; poređenje naizgled različitih objekata i ponašanja; namerno provociranje publike; zloupotrebu neobučenih izvođača, te drastičnu reorganizaciju prihvaćenih stilova i postupaka. Upravo zbog toga se punk uvek više posmatrao po emocionalnom nego estetskom učinku. Međutim, reći da punk ne podrazumeva iskustvo umetnosti veliki je greh.
Upravo zbog toga projekat VICLEKA zahteva pažnju. Na Lekinim grafikama koji se često u koloritu oslanjaju na gamu Džoni Rotenovog karaktera, vidno je i poštovanje iskustva Džejmija Rida iz faze saradnje sa Sex Pistolsima. Dobitnik brojnih međunarodnih i nacionalnih nagrada za grafiku ponovo se u ovom ciklusu potvrđuje se kao istinski znalac punka istovremeno poetičan i muzikalan majstor prefinjene osećajnosti. To je stvaralac koji voli kao fan, poštuje kao profesor suverenog umeća a korača i dalje ka neosvojenom kao umetnik. Veran suzdržanoj ekspresiji, svedenoj osnovi sa fragmentima realnosti, i po pravilu sivih nijansi, koju ume da razbije neslućeno toplim koloritom, Leka tako Vikovoj poetici daje tačan spektar urbanog pejsaža. Sve vreme mu je stalo do dokumentarnog, javnog istovremeno i zajedničkog u našem sve otuđenijem svetu. A dokumentarno je, kako to kaže mudrac ”dokaz bića”. Pronalazimo na Lekinim radovima nečeg od pre-punkovskog shvatanja važnog. Nečeg od onog starog nauka da svet (čak i ovakav) treba uvek iznova romantizovati.

Prosjaci ne biraju ali umetnici moraju da tragaju.
U svojoj zaokruženosti, dijalog Vik-Leka, je veliki audio-poetsko-grafički krik za punk harmonijom koja nedostaje neupućenima i nadmenima, ali istovremeno iskorak od utabanih puteva u muziku i vizuelne medije za posvećene i vernike bez crkve.

Petar Peca Popović