Kratki rezovi

Kolekcija skulptura Dragana Srdića
Od 28. januara do 10. februara >Otvaranje izložbe - 28. januara u 19:15h

Dragan-Srdic

Počinje nova sezona u galeriji O3one! Ova 2016. godina će biti u znaku kolekcija i svedočanstava o nekim (bliskim ali i dalekim) prošlim vremenima, našem odnosu prema prošlosti, sadašnjosti, pa time i budućnosti.

Zadovoljstvo nam je da vas pozovemo na prvo otvaranje u ovoj godini: u četvrtak 28. januara u 19:15č, O3one vam predstavlja rad Dragana Srdića u formi kolekcije skulptura, pod nazivom KRATKI REZOVI.

Dragan Srdić je rođen 1958. u Beogradu. Diplomirao je na Filozofskom fakultetu, odsek istorije umetnosti. Spada u autore koji izlažu retko, i dugo se bave razvijanjem jednog projekta. Srdić se, kao vizuelni umetnik, od devedesetih godina prošlog veka bavi rekontekstualizacijom predmeta pronađenih na otpadima, koji imaju jake kulturološke i društvene implikacije. Kolekciju koja se izlaže pod nazivom KRATKI REZOVI čine na otpadu pronađene biste dva heroja „naših naroda i narodnosti“, radovi Antona Augustinčića i Sretena Stojanovića. To su od nepoznatog počinioca oskrnavljene Augustinčićeve biste Maršala Tita, uz jednu očuvanu Stojanovićevu bistu jedne od nekada ključnih osoba za Titovu bezbednost, i bezbednost cele zemlje, Slobodana Penezića Krcuna, načelnika OZNE.

Za Augustinčićeve biste Tita, ovako isečene, Srdić tvrdi da su promenile status – od značajnog dela za istoriju lokalne umetnosti, do remek dela. On ih izlaže, insistirajući na sva tri stadijuma u njihovom nastanku – kao reprezentativnih dela portretske umetnosti, predmeta ikonoklastičih akcija i artefakata koji se ponovnim izlaganjem, nakon vandalizacije, uspostavljaju i kao simptomi transformacije društva. Srdić se u ovom slučaju pojavljuje i kao istoričar umetnosti koji sistematski obilazi deponije, formalna i neformalna mesta pijačne i ulične prodaje odbačenih stvari, ali i kao umetnik, koji to sve koristi kao materijal za svoja umetnička dela.

Elemente svojih radova on tretira reciklažno, kao elemente materijalne kulture nekoliko razdoblja: jednog, u kome su imali značaj predmeta normirane društvene identifikacije, drugog – u kome su bili predmeti obračuna sa ideološkom prošlošću, i sadašnjeg – u kome su sredstvo umetničke intervencije, i vraćanja u polje javnosti sadržaja koji su iz njega brisani.

Detaljnije pročitajte OVDE