Nedelja arhitekture

4. jul 2008. > 19:30h & 21h

amsterdam.jpg
19.30hNova stambena arhitektura Amsterdama: odnos privatnog i javnog prostora,  Mirjana Milanović, Holandija
21h Arhitekture ograničenog trajanja, Ana Džokić i Mark Nelen, STEALTH.unlimited, Holandija

Nova stambena arhitektura Amsterdama: odnos privatnog i javnog prostora, Mirjana Milanović, Holandija – Tema odnosa individualnog i kolektivnog u holandskoj kulturi u nastanku naselja i izgradnji gradova imala je ključnu ulogu. Kvalitet javnog prostora je deo kolektivnog domena za koji grad izdvaja velika sredstva i za koji se postavljaju strogi uslovi. Potreba za individualnim izrazom na marginama tog prostora jeste ono što povezuje tradicionalnu i modernu amsterdamsku stambenu arhitekturu…Arhitekture ograničenog trajanja, Ana Džokić i Mark Nelen, STEALTH.unlimited, Holandija – Na predavanju će se govoriti o tri projekta velikih prostora namenjenih kulturi. Izuzetno je to što nije predviđeno da oni “zauvek” postoje, već je zamišljeno da svojim korisnicima služe samo neko vreme – od 10 nedelja do 10 godina. Situacija u kojoj se ima vremena, ali ne i stalnosti, zahteva nekonvencionalan pristup u kojem sposobnost arhitekture da testira prostor, aktivira zajednice korisnika i olakšava nove budućnosti dok nastaju – dospeva u prvi plan…

Nova stambena arhitektura Amsterdama: odnos privatnog i javnog prostora, Mirjana Milanović

Sliku Amsterdama u značajnoj meri određuje stambena arhitektura. Ono što su za Pariz muzeji i spomenici, za London obale Temze i City, a za Njujork avenije i bilbordi, za Amsterdam su kanali sa fasadama nizova porodičnih kuća s kraja XVII veka. Tipologija višespratnih, uskih kuća sa visokim prizemljem i ulaznim stepenicama u prostoru ulice, odredila je ne samo sliku centra Amsterdama, već i kasnijih proširenja grada.

Počev od Jordana u XVIII veku, preko novog južnog dela Amsterdama početkom XX veka, do novih naselja kao istočne luke s kraja 90-ih godina prošlog veka i Ajburga čija je izgradnja upravo u toku, stambenu arhitekturu Amsterdama obeležava relativno visok procenat individualnog stanovanja i specifičan odnos privatnog i javnog prostora.

Taj specifičan odnos se ogleda, pre svega, u formi ulaza u kuću. Tradicionalno i tipično za stambenu arhitekturu Amsterdama jeste direktan ulaz u stambenu jedinicu s ulice, čak i ako je reč o stanovima na višim spratovima. U Jordanu, starom radničkom naselju, svako prizemlje ima niz uskih ulaznih vrata. Iza svakih vrata počinje usko i strmo stepenište koje vodi do stana. U južnom delu Amsterdama ovaj princip je primenjen kao jedan od osnovnih elemenata arhitektonskog koncepta. Ulazi u stanove grupisani su oko monumentalnih stepenica i tako postaju jedan od izražajnih elemenata Amsterdamske škole.

Poslednjih nekoliko decenija, u novoj stambenoj arhitekturi, ponovo je otkriven kvalitet individualne kuće kao osnove urbanog tkiva. Naselje Borneo, u nekadašnjoj istočnoj luci Amsterdama, kombinuje tipologiju uske parcele sa zahtevima modernog doba – visokim gustinama i garažama. Rezultat je novi, specifičan odnos privatnog i javnog prostora, gde se ulica koristi kao predbašta, a krovna terasa zamenjuje tradicionalnu baštu u bloku. U naselju Ajburg tema individualnog stanovanja je na svakom ostrvu dobila specifičan izraz – od tradicionalnih stepenica u uličnom prostoru, do izrazitog individualizma u arhitekturi kuća koje su vlasnici sami projektovali i zidali.

Tema odnosa individualnog i kolektivnog u holandskoj kulturi u nastanku naselja i izgradnji gradova imala je ključnu ulogu. Kvalitet javnog prostora je deo kolektivnog domena za koji grad izdvaja velika sredstva i za koji se postavljaju strogi uslovi. Potreba za individualnim izrazom na marginama tog prostora jeste ono što povezuje tradicionalnu i modernu amsterdamsku stambenu arhitekturu.

Mirjana Milanović je diplomirala 1986. godine i magistrirala 1990. godine na Arhitektonskom Fakultetu u Beogradu. Radila je kao gost–predavač na fakultetima u Delftu, Ajndhovenu, Larensteinu i Leuvenu. Između 1990–1992. radila je kao urbanista u Centru za planiranje urbanog razvoja. Između 1999–2002. rukovodilac je tima za projekat ostrva Steigereiland Od 1996. do danas urbanista je u gradskom Projektnom birou Ajburg. Objavila je pet knjiga o tipologiji i razvoju grada i stambenim tipologijama.
Učestvovala na više lokalnh i internacionalnih konkursa. Urednica je časopisa Komunikacija.

Arhitekture ograničenog trajanja, Ana Džokić i Marc Neelen, STEALTH.unlimited

Predavanje Limited Lifetime Architectures / Arhitekture ograničenog trajanja govori o tri projekta velikih prostora namenjenih kulturi. Izuzetno je to što nije predviđeno da oni “zauvek” postoje, već je zamišljeno da svojim korisnicima služe samo neko vreme – od 10 nedelja do 10 godina. Situacija u kojoj se ima vremena, ali ne i stalnosti, zahteva nekonvencionalan pristup u kojem sposobnost arhitekture da testira prostor, aktivira zajednice korisnika i olakšava nove budućnosti dok nastaju – dospeva u prvi plan.

Videćemo prostor od 20.000 kvadratnih metara na doku NDSM u Amsterdamu, u kojem je smešteno 300 umetnika, dizajnera i drugih kreativaca. U Roterdamu posmatramo dva prostora namenjena kulturi. Prvi je privremena test zona u okviru najvećeg muzeja umetnosti u Roterdamu (Museum Boijmans van Beuningen), čija je svrha da testira potencijalne budućnosti jednog od njegovih glavnih izložbenih prostora. Na kraju ćemo zaviriti iza zidova kluba posvećenog eksperimentalnoj muzici, koji je izgrađen uglavnom od recikliranih materijala, i to tako da se svaki dodatak postojećoj monumentalnoj građevini u kojoj je klub smešten može demontirati bez ikakvog traga.

STEALTH.unlimited, koji čine Ana Džokić i Marc Neelen, deluje na relaciji Roterdam–Beograd na polju interakcije vizuelne kulture, istraživanja urbanog, intervencija u prostoru i kulturnog aktivizma. STEALTH oblikuje mogućnosti koje se pojavljuju tamo gde se ove oblasti istraživanja susreću i gde se pokreće razmišljanje o mogućim budućnostima. Praveći stvari koje mogu da budu u obliku softvera, ali i u obliku konkretne intervencije u fizičkom prostoru, STEALTH uspostavlja eksperimentalne uslove u kojima se može detaljno istraživati zajedničko autorstvo u ad hoc i privremenoj urbanoj kulturi.

STEALTH je učestvovao u brojnim projektima na temu složenosti i nekonzistentnosti savremenog grada (publikovanim i izlaganim na međunarodnoj sceni), a mnoge je i sam pokrenuo: Wild City (Beograd), Urban Catalyst (Amsterdam), Adaptations (Apexart, Njujork i Fridricianum, Kasel), Challenging the Conservative Brain (Kunstverein, Minhen), Cut for Purpose (Museum Boijmans van Beuningen, Roterdam), Europe Lost and Found (Zapadni Balkan). Nedavno je njihov projekat Fruit and Energy Farms, u saradnji s Marjeticom Potrč, zvanično otpočeo u Švedskoj. Ove godine učestvuju u programu Out There: Architecture Beyond Building Bijenala arhitekture u Veneciji.

Ana je od 1995. do 1998. godine bila jedan od pokretača i koordinator nezavisne umetničko-arhitektonske asocijacije Projekt X sa sedištem u Beogradu. Ana i Marc su članovi School of Missing Studies, koja deluje iz Njujorka, Roterdama i Beograda, i pokretači Centrala Foundation for Future Cities sa sedištem u Roterdamu. Predaju (Urban Emergencies) na Arhitektonskom fakultetu u Delftu (TU Delft).

www.stealth.ultd.net