BROJANJE, LJUBAV, KORACI & NITI

BROJANJE, LJUBAV, KORACI & NITI / Snežana Golubovićc
Od 15. do 29. septembra 2016 > Otvaranje 15. septembra u 19h

glavna

Performansi viđeni kroz objektive kamera i zabeleženi na fotografijama Marka Anelija, Nebojše Babića, Gorana Basarića, Talesa Freja, Džejmija Genona, Rodriga Munjoza, Ejala Perija / Kuća od stakla, Ivana Petrovića, Suzane Kiroge, Džemime Jong i Severina Želaznog.

Pitam se već odavno kako je moguće zaustaviti i zabeležiti trenutak? Kako je moguće dokumentovati performans umetnost… Dokumentovati je tako da neko ko nije imao mogućnosti da bude u tom prostoru, u tom trenutku – trenutku, koji je možda trajao kratko, samo nekoliko sekundi, nekoliko minuta ali možda i mnogo duže, satima, danima, nedeljama – oseti da je pristutan / bio pristutan isto tako kao i svi koji su tamo zaista bili, videli, doživeli, iskusili…

Koliko puta sam samo to sama poželela… da budem u apartmanu (sobi 702) Hilton hotela u Amsterdamu u kome su Joko Ono (Yoko Ono) i Džon Lenon (John Lennon) u martu 1969. godine odsedeli, odležali i održali svoj Bed-In; da budem u F-spejs galeriji (F-Space Gallery), u novembru 1971. godine kada je Kris Bardon (Chris Burdon) zamolio prijatelja da puca u njega, i prijatelj to učinio; da hodam tri meseca sa Marinom i Ulajem (Ulay), sa svakim od njih, i to u oba pravca istovremeno, 1988. po Kineskom zidu; ili, ili, ili… toliko primera… toliko izvanrednih performansa koje nikada nisam uživo videla. A volela bih da jesam. Volela bih da sam bila tamo.

I svaki put kada razmišljam o tome… mislim, znam: ako performans nije bio napravljen (osmišljen i insceniran) za video ili film, već je zaista izveden surovo uživo, potpuno prepušten na milost i nemilost onome što će se dogoditi, taj posebni trenutak – to nešto, tu magiju koju sa sobom nosi (ne uvek!) live performans može, ako iko uopšte, da zabeleži i dokumentuje za one koji nisu bili tu, samo jedno oštro oko, jedan precizan pogled, prefinjen senzibilitet i objektiv fotografa, umetnika… nekoga ko sa (performans) umetnikom u tom trenutku diše… i ostaje bez daha.
Film i video ne mogu to da zabeleže. Ne tako. Ne znam zašto.
Ali fotografija… ona, za mene, ima neku sasvim dugu, čarobnu moć.

Moji prošli performasi uglavnom žive na fotografijama… na fotografijama nekih dragih prijatelja i dugogodišnjih saradnika, kolega, divnih umetnika… nastale kao deo nekog plana ili potpuno neplanski… žive.

BROJANJE, KORACI, LJUBAV & NITI je moja prva retrospektiva – prvo predstavljanje nekih od mojih radova u gradu u kome sam rodjena, provela možda najbolje godine svoga života i koji i dalje svuda sa sobom u srcu nosim… To je zbirka nekih, za mene, dragocenih trenutaka. Onih trenutaka čiji sam bila inicijator i kreator ali koji su zaživeli i žive zahvaljujući onima koji su te trenutke zabeleželi i tako ovekovečili.

Ovo nije samo izložba… Iako na prvi pogled jeste zapis o nekim radovima i projektima, koracima moje karijere u proteklih desetak godina, ovo je i beleška o mestima, putovanjima, iskustvima, susretima, poznanstvima, starim i novim prijateljima… o drugima… bez kojih nikada ničega – ni inspiracije, ni performansa – pa ni ove izložbe, ne bi bilo.

Snežana Golubović
septembar, 2016.