It is time to pay now

Od 6. - do 16. jula 2020 > Gavrila Principa 16

Misko-pavlovic-izlozba

Графике којима се Мишко Павловић представља у галерији О3оне у оквиру „Векторизације“ чине селектовани радови из два циклуса – један који се бави тематиком града и природе, а други који је настао у оквиру међународног пројекта „Nature is my homeland“ (Пољска, Немачка, САД и Србија).

Иако временски нстанак радова покрива раздобље од неколико година, зајденички именитељ би била извасна запитаност о настајућим променама које, подједнако на локалном и глобалном нивоу драматично мењају урбани и природни пејзаж.

Вековима уназад Град и Природа стоје као два антагонизма један према другом у лабавој равнотежи и сумњивом савезу. Као место човековог обитавања и делатности град је средиште и носилац једне цивилизације, а тиме и културе. Дуализам две „територије“ урбаног и природног подручја се може посматрати као дуализам духа и материје, мушког и женског принципа.

Људска делатност је парадоксална, а понашање шизофрено : у градовима се човек радо окружује природом, негује је у виду парковских аранжмана, зелених површина, док ван градова Природа престаје да буде „декоративно зеленило“ и постаје ресурс који се беспоштедно израбљује и уништава.

Човек гради „лего – насеља“ и укалупљује дрвеће у геометријске облике,а унутар самих градова воде се огорчени ратови за што привлачнију и лукративнију парцелу, избацују се староседеоци преко ноћи, земљиште се одузима слабијима како би јачи градио више и брже. Велеград данашњице има физиономију небеске небулозе (маглине) или црне рупе. То  је истовремено и обор у који би требало утерати целокупну светску популацију. Зато што се политички и економски притисци којима су изложени становници урбаних средина лакше спроводе ту него у руралним- преко медија, преко контроле протока људи, возила робе, преко контроле виталних ресурса и хране. Цитадини нису независни као људи са села којима земља обезбеђује егзистенцију.

Природа не остаје равнодушна на људско израбљивање и похлепно претварање природних станишта у територију која је подложна материјалној ислативости. Њен еквилибријум је пољуљан, она нас опомиње својом деструкцијом, шаље драматичне поруке у виду отапања полова, стравичних разарања ватром у Амазонији, у Сибиру и на тлу Аустралије. Цивилизација је немоћна пред таквом стихијом.

Дошло је време наплате.